Ана Милић:З в е з д а у о к у


Ходао си за мном и стрпљиво сакупљао

Све драго камење знано и незнано

Које сам уз пут расипала

Несвесно и свесно

Од њега си сачинио најлепшу круну

 

На дан мога крунисања схватих

Шта добијам а шта сам изгубила

 

Потражих те погледом

Дању златаст ноћу сребрнкаст

Није те било тешко пронаћи

Теже те је сачувати и гледати

Истину мерити

 

Ухватих звезду у твом оку

И препознах одлуку

Бацих круну у вис

Драгуљи се расуше по небу

У ново сазвежђе и мапу мога срца

Ти имаш право да му даш име

Постави коментар