Истина ослобађа, Истина исцељује, Истина освешћује.

Без Истине, као и без Светлости, нема суштога живота!

Зато Истину морамо увек да казујемо, увек да сведочимо, увек да понављамо.

Само нас Истина може спасити и избавити таме и ропства – умнога, душевнога и духовнога!

Истина је, сушта Истина, да су ВедСрби у својој многовековној повесници највише пострадали од кршћана, од западних и иних хришћана, од крсташа римских и германских, латинских и норманских, као и од свих иних који су огњем и мачем покрштавали.

За Србе, за ВедСрбе, за Беле Србе, луна и крст јесу два страшна (два грозна!) знамена злочина и погрома; над Србима су истоветна злодела вршили и кршћани и мухамеданци; за Србе су и хришћанство и ислам једно те исто – по мржњи, по злочинима, по страдањима, по сатирањима и затирањима, гле, Срби ће памтити и хришћанство и ислам!

За Србе су обе ове религије одувек биле и остале геноцидне.

Обе су ове религије подједнако погубне по Дух ВедСрбства, по Биће ВедСловенства.

Ниједна од ових двеју религија не одговара ни Души, ни Духу, ни Бићу, ни Суштаству ВедСрбства и ВедСловенства.

Можда су ове религије блиске Бићу и Суштаству неких других народа, али Бићу ВедСловенства, зацело, нису!

Србско ПравоСлавље никада и нисам доживљавао као кршћанско православље.

Србско је ПравоСлавље за мене одувек било и остало као ведсрбско ПравоСлавље, као прасловенско  аријевско ПравоСлавље.

Између ведсрбског ПравоСлавља и кршћанског православља, разлика је као између Неба и Земље!

Ја овде говорим и сведочим (песнички сведочим!), само у своје име; ја овде казујем своју поетику, свој песнички поглед на свет.

Свако од нас има Права на своју поетику, на свој поглед на свет.