Мирни сте?…Усред оволике буке!?

Битно је хватати тренутке…Време отиче,они се живе и долазе…Пробајте-сваки делић је трен…Ко уме саставити суштину,избија на површину.

Зар нису пролазни?Малочас смо започели разговор и тај делић је протекао…

Намера је битна.Почетак разговора беше увод ако не извучемо поуку-Као да се ни догодио није.Формалност на делу и површинска намера.

Утеха…Из сваког дијалога-нова лекција.

Зависи шта се питате…И ко одговара.Рефлексија ваших мисли суделује у одговорима.

Енергија без зидова…Делује попут рендген таласа.

Прожима,сажима,пролази кроз најтврђе материје,отапа лед и угрева…По потреби ако се уме користити…

Зависни?

Од?

Околине?

Она уме да вине у висине.Чешће бива да вас покопа тамо где нико ногом крочио није.

Страх?

Од самоће и препуштању самоме себи…Ко са собом уме и са другима се разуме.

Самобитан?

Наравно.Примарно одговоран.Какве мисли таква дела.Какав човек такав свет.

Ви сте слободни?

Покушавам…пролазити кроз живот игром…Игра је креативност,ум који је заспао не уме то.

За крај…Не разумем,сусрет овај…Поуку.

Видите све је у перспективи…

Коју користимо?

Екстремни тотал!

И кад се толико удаљимо…Видимо?

Слободни сте.

Ви сте слободни…

Од толике масе људи…Не треба да вас чуди…

Извините,што прекидам разговор…Било је интересантно видети двоје људи који стоје усред гужве и мислено причају. ..Сметам ли?

Не!

Не!

Видите…

Да!

Разумете?

И он је…

Слободан!!!