Светлост
Симболише на радост
Таласи
Зрака
Позивају на вечност
Уме ли
Тако туга
Да пригрли
Блискога друга
Рођену сестру
Ил брата
Можда само
Осуђује
Иза затворених врата
Када се она широм
Отворе
Пршти од љубоморе
Јер светлост
Је гуши
Ставља је да дрема
Удаљава
Од проблема
Емоција
Лечи
Чак је и она ниска
Саосећање
Позива
Биће
Играј се
Чаролијом живота
Певај
Песмама
Које беху написане
Пре таме
Свих недаћа
Док владала је срећа
Слушај
Умилне тонове
Који надјачавају
Ниске громове
Олује
Потресе
Не подрхтава
Земља
Јер кора шири се
То јој груди
Јецају
Деца посустају
Оно што радите себи
Ниједан џелат
Урадио не би
Пружите унутрашњем
Спокоју
Руку помирења
Вреди
Лечи се тако
Душа која бледи
Умор који траје
Болест која црпи
Срце које трпи
Све силне стресове
Креиране бесове
Исцртане сенке лудила
Буку коју ствара гомила
Аритмију коју свест је производила
…
Неке браве
Немају кључеве
Шифре
Сефове
Отворе се саме
Кад људи то дозволе
Дозволите
Себи
Закорачите на пут
Властите путање
Онда је мисли мање
Крените низводно
Узводно
Није толеранција
Да се плива
У инат другима
Други су засебе
Створени
МИ
Смо сви непоновљиви
…
Чак и када се питате
Како
Није ЛАКО
Али ВРЕДИ
Остављање трага
За собом
Нема цену
ПРОСТО
НЕ УМЕ ДА БЛЕДИ
…
ШТА ЈЕ ВЕЋА ВРЕДНОСТ
НО ВЕЧНОСТ
…
ВИДИТЕ
ВРАТА СЕ САМА ОТВОРИЛА
ИЗВОЛИТЕ
ЗАКОРАЧИТИ
…
А немири
Они остају у гомили
Илузије
Да са мисле о теби
Оружје најаче
Равнодушност
Мирише
ПОБЕДА
Туга
Сагорела
…