Пјесма је лијек за муке духа,
Жалим оне што немају слуха.
Пјесма зна бити и друг,
Њоме одјекују и сјевер и југ.

Пјесмо моја крај огњишта,
Или ти, или ништа!
Кад струне гитаре забрује,
Срце с’ пјесмом поскакује.

Дивна ли је пјесма наша
Са катуна и салаша?
И са поља, и са гора,
Пјесма ријека, а и мора.

И тјескобе када бројне стисну,
Са усана пјесма врисну.
Стих до стиха рафално се ниже,
Уз пјесму побједи смо ближе!