У последње време веома много људи је заинтересовано за порекло писања на планети. Словени су увек и у сваком тренутку били људи ведајући, који знају, који су развили своју свест и могли да читају знање из информационог поља земље.

Комуницирали су са духовима, са Светлим Боговима. Могли су јасно да изразе своје мисли, уз помоћ звука или телепатски. Одатле је и почело записивање мисли. Уз помоћ писма или било којих других технологија.

Нас интересује у овом тренутку, записивање мисли уз помоћ писма. Записивање мисли уз помоћ других технологија свакако је занимљиво, али ћемо се вратити на то мало касније.

У овом случају је рунско писмо средство преношења мисли у времену и простору.

Руне су се појавиле у Космосу пре много милиона година, у почетку  само наметнуте као мисли – слике – јединствени енергетски модел који је носио своју суштину.

На земљи, руне су почеле да се користе за писање.

Свака руна има своју суштинску слику енергетског кретања.

Њима је врло лако преносити мисли.

Свака руна има своје значење.

У Васељени постоји више од две хиљаде руна које имају не само своје значење, но  имају и за свест одређену информацију шта и зашто. Да би прочитали руну правилно, потребно је да се уђе у стање транса и истовремено прочита она мисаона слика која је заложена у ту руну.

Руне у овом случају носе инструкцију или забране, или дозволе.

Али шта заправо може прочитати свест ако она може да разуме мисаоне слике.

На земљи се тренутно однос према рунама развио на два начина.

Магови из прошлости знали су значење сваке руне. Могли су прочитати знање из прошлости које је остало у камену. Све у овом случају зависи од вештине и начине добијања информација. Свака руна не само да има вредност и носи мисли – слике, свака руна је стварање енергије која може да живи својим животом и да носи не само слику – мисао, већ и похрањену информацију штетног дејства. У ствари, то је оружје, оружје светлости. Руне не могу да се користе за себичне циљеве и онај ко се бави рунамаа за богаћење, убиства и тако даље, биће сам уништен силом такве руне коју је он написао, депоновао, наметнуо и тако даље. Руне могу да се користе само за добра дела, рецимо за заштиту и тако даље.

У Васељени постоји ПОКОН Васељене и том покону потчињене су све силе.

Руне се доживљавају тренутно на два начина везано са чињеницом да је прави циљ руна на земљи у суштини изгубљен. Руне су просто почели да користе за пренос мисли, речи, слика, акција. Све на овом свету је међусобно повезано и има одређену суштину.

Суштина руна је пре свега наметање одређене високе вибрационе енергије, дизајниране да управља подацима Космоса за његово пуњење одређеном енергијом. Раније су Космос прекривали рунама, Руне су користили као чуваре који су испуњавали Космос одређеном енергијом и није било могуће да се утиче на ту енергију, а тај простор се увек у временском протоку пунио одређеном енергијом. (Рецимо ако користимо руне и применимо их у облику слова за заштиту на аутомобилу или у приватној кући.) Ове руне такође ће радити у том одређеном простору само као заштитне Руне – њихова суштина је само за заштиту. У овом случају веома велики значај се састоји у томе ко је те руне заложио и од силе тог Мага, од силе наметања ће и бити утицај на простор те Руне. Све је повезано. Ако руне намеће неискусан човек налазећи се на ниским вибрацијама, те руне неће радити. Тренутно, почетници, светли магови покушавају да користе Руне, али без знања сврхе сваке руне, могу погрешно да нанесу неодговарајуће руне тој слици и намени. Од тога користи никакве неће бити. Све се постиже праксом.

Руне, као и писмо, користе се не само на нашој планети, већ постоји још низ планета где су језик и писменост слични. По звучности писма, изговору чак и по дијалекту.

Руне су дошле у нашу Васељену током проласка високофреквентног протока који је изглачао ивице и ограничио светлосне токове како би држао границе руна у неопходном положају.

Пренос мисли високо формираних свести уз помоћ руна настало је у не запаженом времену, већ при првим траговима интелигенције у Свемиру. То је по својој суштини веома давно и ми користимо готове формације, облике.

На земљи, васељенске руне су се промениле за потребе становништва, и постепено је наметнута слика била изгубљена, везано са променом еволуција човека и његове потпуне или делимичне деградације због природних катастрофа.

Васељенске руне су подељене на неколико повезаних веза, чиме су  изгубиле своју силу у тешким временима – када планета пролази циклус паклног света. Везано са тим, ниске гравитационе вибрације не могу да раде у опсегу рада Руна,  или обрнуто. Руне су дизајниране да раде само у високим вибрацијама и у томе је њихова снага.

Магови прошлости су били ведајући људи са великом и мудром душом. Делили су суштине руна и дали су сваком словенском племену, Роду свој део.

Одатле су дошле скандинавске руне, древно руске и многе друге. Али суштина руна је остала иста.

Тренутно, Светли Богови су одлучили да дају праве Руне светлим људима не само за писање. већ и за оживљавање истине у пространству.

 

Прва руна је Лита. Одатле реч литије, лит и тако даље. Пише се као слово L латинско L.

Друга руна Љубав пише се као руско Л. У садашње време руне збуњују, али те су две различите руне једна руница. Сврха Руна потпуно другачије изражава осећања. Са Љубављу је све јасно, а Лита је осећај завршетка. Када се нешто ствара, онда осећај завршетка не треба мешати са задовољством. Без осећања завршетка је немогуће поставити границу, али то није осећај кретања. То је управо комплетан завршетак одређеног покрета. Без овог разумевања ниједан маг не може да изрази осећање спремности и да доврши покрет. Веома је важно  осећати се овде и сада, у овом тренутку. Лита је почетак разумевања магије. Звук магичних формула , звучни скупови . и још много другог. Лита је завршетак прошлог и почетак нечег новог,  али то није полазна тачка –  Осећај а не покрет.

Чудно је да многи људи доживљавају тренутно руне као нешто магично што живи и ради само по себи. Рецимо, довољно је применити руне и почињу да раде. У стварности то није тако. Нанети руне треба да би те руне радиле.

Ако у човеку нема довољно магичне силе, нема најелементарнијег: Доброте предака, Родовске снаге, не узимамо у обзир снагу прошлих инкарнација- а таква сила постоји- онда урадити тако да руна ради у пуној снази не може свако. За то је потребно да та сила може да укључи те енергије које се налазе већ у самој руни.

Али, такође је неопходно да се нанесе Руна правилно. Рецимо ако се наносе руне одоздо на горе онда може да се деси експлозивна ситуација. и то човека који их наноси може просто да уништи.

. Правилно је руне наносити одозго на доле.

Приликом писања слова ми мало узимамо у обзир ово правило иако су раније у давна времена томе учили. Руну или као што ми то сада зовемо слово, можемо да напишемо како год желимо, без укључивања магичног оптерећења. Али слова не поседују моћ, недостаје перцепција. Таква сила и даље постоји у рунама јер се у њима огледа најдревнији однос са магичним оптерећењем (него што је то у словима) а по суштини то је једно исто.

Свих Руна је, као што смо већ писали, више од две хиљаде. Користиле су се  за пренос мисли, речи , слика. На многим језицима Васељне користе се различите руне у зависности од тог енергетског слоја, који је у њима постављен.

На земљи су руне, као што је речено раније, подељене између родова. Просто знати све Руне и користити их на земљи није могуће. Али многе руне су енергетски испреплетане и стварају звучни ефекат. У ствари, све речи су настале при мешању руна и тоналитет звука зависи од снаге уграђене у руну.

Руне су древније од звука, говора, језика.

Значи, руна може да произведе звук речи, ако је правилно уграђен у у њу смисао слике, плус звучни запис. У овом тренутку таквих мајстора на земљи има, који могу цртањем само руне, да уграде у њу и звучни запис. Све зависи од могућности човека и његових способности.

Рецимо узмимо руну Ш – еш – шала, ова руна преноси осећај када душа човека није сасвим послушна и покушава да сагледа живот онако како се њој жели, иако је она млада и рањива. Осећај шале је дозвољен, али га виши Богови сматрају осећањем незадовољства постојањем, незрелошћу.

Све руне преносе енергију душе. тј осећај. Ово се мора узети дословно.

Рецимо латинско S преноси осећај снаге, али је снага овде у енергији у месту наношења ове руне. У ствари, то је јединствена руна, коју треба писати правилно одоздо на горе, у зависности од енергије.

Руне. „С“ је такође сила, али сила уложена у човека, или која се налази у човеку.

У Руском језику раније је рунских слова било много више. Од тада до сада иде веома јак погрешан звучни запис, и то је разлог зашто многи руски чисти људи са правилним изговором нису писмени. Јер су њихова звучност и слух истинити. А људи који су генетски били измењени? Њихов звучни опсег је много мањи, тако да они чују много тање од обичних људи. Одавде иду нечисти звукови. Правило правописа је створено за генетски модификоване људе, јер тако како они пишу, тако и чују и тако могу ту реч да изговоре, тако онда обични људи једноставно не разумеју прочитано. Сва правила су смислили за сопствену удобност.

Тренутно је потребно укључити све руне у руски језик које су постојале пре 400 година. У овом тренутку недостаје у руском алфабету више од 30 руна. Али, чак и постојеће руне чувају језик скоро у изворном облику. Он се веома мало променио.  Руски језик ( исправно са једним с ) је древни језик, који је дошао из Свемира. Правило правописа ограничава руски језик, оно га не чува и не развија. Стране речи које су ушле у употребу у народни језик не чине га богатијим, али и не ломе руски језик. Тако да у народу истинске руске речи нису заборављене, јер су оне везане Рунама , словима , генетиком.

Руне не треба делити на словенске, скандинавске или на неке друге. Руне су концепт универзума, а не једне одвојено узете планете.

Бела раса, Словени, користили су раније 65 руна, као у магијским праксама, тако и за писмо, поруке мисаоних слика – а постоји и таква пракса. Када маг, усмерава мисаону слику у руницу и шаље је на удаљеност другом магу, то је просто само њено штампање посматране мисаоне слике. Управо ове руне ми и описујемо. управо ове руне су се и користиле раније у руском језику. И надамо се да ће се користити и у будућности. У суштини то и јесте древна ведска абецеда, азбука, на којој су написане многе древне књиге. Онима који их нађу у будућности, отвориће се благо и познавање прошлости изаћи ће на белу светлост.

Тренутно ове књиге се већ налазе, али се пажљиво крију, све у своје време.

И – ижица стара реч означава присуство.

А – алфа, амега, два имена на различитим планетама, значе један звук, дуг, испрекидан, који сабира снагу.

Ојачава претходну руну. О – вечност, звук вечности без почетка и краја који формира апсолутну, повезујућу усмерену силу.

Човек управља звуком потпуно интуитивно, понекад оштар крик јако помаже, убрзава енергије честице, даје снагу. И још много тога. Човек интуитивно осећа одважност у крику. То је заложено у родном сећању. То је је присутно код људи који нису изгубили савест.

Р – Ра, светлост, Рокочет. Тутњава, грмљавина.

Ракочет преноси суштину речи РА – светлост, која буквално избија. Светлост избија. Свака руна има свој смисао, своје кретање, свој звук.

Рецимо да маг нацрта руну на зиду и заложи мисаону слику укључујући звук руне, из руне долази звук . Звук иде по танком плану. Они људи који чују суптилан свет, чују и звук сваке руне. Рецимо да је светли маг затворио тамног мага. Али тај тамни маг у свету Јав је дошао са претњом или је послао најамника. Довољно је да се наметне руна разарања и тамни маг ће морати да одустане, јер ће све његове зле мисли одмах почети да се манифестују на њему самом. Желите смрт и умрећете сами. Али, ово знање још нећамо отворити. Касније. Таква пракса је са рунама.

-на слици Руна Дајбога-

Избор: Душан Ми

Извор-фејсбук страница –Мидгард земља и тајне око ње –