Јасен…

Јасен (лат. Fraxinus excelsior)
Стара веровања у Србији задржана све до данашњих дана, говоре о великој спасоносној снази јасена. Зато је поштован као свето дрво. Јасен је, по веровању, могао да неутралише магијско дејство и да „ скида чини“ јер како је народ говорио „под то дрво врагови не смеју.“ Неке народне приче приповедају да јасен расте у Доњем свету.
Стара веровања у Србији задржана све до данашњих дана, говоре о великој спасоносној снази јасена. Зато је поштован као свето дрво. Јасен је, по веровању, могао да неутралише магијско дејство и да „ скида чини“ јер како је народ говорио „под то дрво врагови не смеју.“ Неке народне приче приповедају да јасен расте у Доњем свету.
Зна се да је цело дрво лековито, корен, кора, лишће. И код античких народа јасен је сматран за свето дрво. У старој Грчкој, Риму, Скандинавији. Једно од његових имена је било Венера шуме или лепотица шуме.
Посебно поштовање јасену је било намењено као дрвету ожењених и удатих. Какав је углед јасен имао у скандинавском митском предању, сведочила је представа јасена у теутонској митологији.
Стари Грци су јасен сматрали симболом чврстине и упорности, снаге. У скандинавском предању Еда, он је имао функцију бесмртности и везе између космичког и земаљског живота. По Хесиодовим записима, наиме, стари Грци су такође веровали да је најстарија раса људи настала баш из јасена. Купидон је своју стрелу правио од гране јасена, а тек касније од Кипарисове. По Плинијевим записима, јасеново дрво имало је магичну моћ, тако да је „змија била спремна пре да пође у ватру, него да пређе преко јасеновог дрвета“ , када на путу није имала другог избора.
До данашњих дана се у Корнуалу у Енглеској, где је тaрг старих Келта најизразитији, сачувало веровање да гранчица јасена која се носи са собом, штити од змијског уједа.
Такође је познато да је јасеново лишће потопљено у вину, има дејство лека од змијског уједа.
У многим крајевима се задржао обичај извођења „живог огња“ на гранама јасена. Ово дрво било је симбол плодности. Познат је јасен талисман који се помиње као „женско дрво“, па се у љубавним чиновима каче различите амајлије жеља на његове гране.“ – Мирјана Поповић – Радовић, „Митолошки речник биљног света“.
