Небо кроји погледе,
У васионе далеке,
Чар у тим очима,
Прави несаницу ноћима,
То је душа прелепа,
То је душа срца женскога,
И мирис белог јасена,
Та жар у мени је страствена.

Као силуета какве грације,
Моја дела су моје акције,
Моји цртежи своде се на илустрације,
У мојој глави спремне су декларације,
Борба против емиграције,
Зауставиће детонације,
А већи проценат климатизације,
Спречиће љубавне конфротације.

Нежност двеју погледа,
Исписује лирска поезија,
Као каква алузија,
Да се спрема на нас инвазија,
Од дрвених бродова,
Прави се снажна експлозија,
Ни поноћ није дорасла.
Тој дрхтавици белих лабудова.