Данас ми драги ко јуче није

болна рана, не боли, не пече

твој глас у себи мелеме крије

искре што струје кроз хладно вече.

 

Ја наде немам нити је желим

љубав је моја и без ње иста

скривена од свих покровом белим

она и даље у срцу блиста.

 

Љубав је моја јача од среће

јер срећа плане па брзо мине

јача од Сунца што небом шеће

тиша је она и од тишине.

 

Она је иста и кад те нема

кад срце са стрепњом сате броји

очај хладни кад у души дрема

-она једнако над свим тим стоји.

 

Без мржње, злобе, гордо се држи

чак и кад туга ме обузме сву

и када огањ жеља ме пржи

-она је једнака блистава ту.