Још увек пламте твоје ватре,
И инспирације са обала Суматре.
Видиш ли, Милоше, куда нас воде?
Мало нас преоста из твоје хорде.

Мислио си и делао пером,
Неспрестано са, у Српство, вером.
И ево сада и ја пишем,
У жељи да ти се траг не избрише.

Не знам да ли ми је суђено,
У време ово несрећно, слуђено,
Да будем бар делић попут тебе мали,
Свестан сам да ми много тога фали.

Убише нас братске деобе,
Десиће се неке нове сеобе.
Изрази све неки туђи, странски,
Из народа ми не сме нестати Црњански!

Апелујем, и потписујем свако слово,
Но ме јарам душмански оков’о,
Али следим твој пут светлосни
Да Срби и даље на те буду поносни.