У дивљини ми не видимо животиње које би пола живота живеле болесне са гомилом болова. Циклус старења и смрти им је довољно кратак. То може да говори о томе, да дивље животиње, за разлику од човека, пролазе кроз комплетан циклус свог развоја („програм развоја у свом телу“), тако да је смрт код њих релативно лака.

Већина сисара живи 7 периода раста (узраст завршетка развоја организма џ 7). Људско тело је такође дизајнирано за трајање живота – период раста џ 7, и онда је то 150-170 година. Пензионери не желе да умру, јер осећају да је та смрт преурањена и програм развоја у том телу још није завршен.

Зашто смрт стиже у узрасту од 70-80 година?

Главни разлог за превремене смрти је – термички обрађена (мртва) храна која не садржи ензиме – катализаторе (успориваче) хемијских реакција. Пошто су на протеинској бази, онда они почињу да нестају већ при загревању изнад 42 степени Ц. Употреба такве хране изазива потрошњу резерви ензима, наслеђених из детињства. Са годинама код човека ова радња се завршава и до 50-60 година јетра почиње да испада из строја и почиње да пропушта у крв прљавштине (холестерол и друге наслаге у крвне судове). Ова прљавштина, попуњава крвне судове мозга и смањује проток крви до ћелија мозга.

Како на то реагује мозак?

 Он даје команду срцу да подигне притисак како би давало исту количину крви преко сужених крвних судова. Да ли сте приметили да сви пензионери имају висок крвни притисак? Ако човек наставља да једе мртву храну, пресек крвних судова се смањује толико да срце добија наредбу из мозга да се надокнади високим притиском мањак крви, који зидови крвних судова мозга једва издржавају. Ово се завршава тужно – један од судова мозга не може да издржи притисак и пуца – добија се први мождани удар. Или комад прљавштине у суду у току кретања затвори пресек малог крвног суда – одређен простор мозга који прехрањује овај суд не добија крв и умире – такође се добија мождани удар. У оба случаја човек постаје инвалид. Ако човек и даље једе мртве храну, онда добија други мождани удар, а затим и трећи, који се обично завршава гробљем.

Ако човек медикаментима снижава притисак (а тако раде скоро сви пензионери), онда он може да живи (избегавајући мождане ударе) до фазе „старачке сенилности“ –

ТО је КАДА СЕ НЕ МИСЛИ НИШТА – судови мозга су зачепљени прљавштином, тако да нема довољно крви за исхрану мозга а повишен притисак крви „успешно“се снижава медицинским препаратима, тако да мозак почиње гашење разумних активности, како би бар на минимуму подржао рад делова мозга који су одговорни за управљање дисањем и радом срца. Овде смрт долази када због сталног пристизања прљавштине из мртве хране мозак више није у стању да обезбеди и ове функције – дешава се срчани удар или респираторни застој. У овом случају најближи рођаци чак и са олакшањем дочекују смрт свога рођака, јер је до тада он већ водио „биљни“ начин живота и није могао сам да брине о себи.

Рак и све остале болести (дијабетес, проблеми са јетром, камен у бубрегу, жучне кесе, итд), такође се развијају са недостатком ензима у организму. Као што је већ речено, ензими у храни нестају на температури изнад 42 степена. Такође и при ниској ПХ вредности крви (пх испод 7,35 је болест, а пх крви 6,8 – смрт). Испод нивоа пх 7,35 ензими губе своја каталитичка својства (за референцу: пх 7,0 – дестилована вода). Ми смо алкална бића (пх крви бебе дојенчета је – 8,5, а пх његовога урина – 8,0 – највиши ниво здравља).

Одмах алкалујте себе ( подигните пх крви изнад 7,35) може са содом – кутију соде бикарбоне у каду топле воде и лежите тамо 1-2 сата. Кроз кожу се сода апсорбује у тело.

Жива храна је алкална, а мртва храна – кисели организам.

Рак – је једноставна болест – лечи се као лакша прехлада – довољно је дати организму 100% живу храну, и он „ће поцепати на комаде“ тумор веома брзо. Рак мозга лечи се на овај начин у року од месец дана (после тога трагови тумора чак и не буду откривени). Тумор – то је гљива-паразит, који својим растућим телом механички притиска судове и нерве, цепа ткива изнутра, што је веома болно, зато су многи пацијенти на дрогама и умиру од баналног передозања. Када тумор стисне виталне судове или нерве – човек умире. Метастазе су раст мицелијума у ослабљеном ткиву организма. Хемотерапија (увођење отрова) и излагање зрачењу и тако већ слабог тела – истинит је пут на гробље.

Ензими се налазе у зрелом воћу и њиховим сувим плодовима, ако се осуше без загревања, односно на природан начин.

Дакле, погледајте на било који производ хране, процените којој обради је био подвргнут и одатле извлачите закључке, да ли је жив, или није. Најлакши начин да се оцени сушено воће са семеном (коштицама) је по расту семена (коштице) – засадите семе (семена) у посуду – ако расте, онда производ није сушен у рерни, већ на природан начин, тако да је он ЖИВ.

При употреби сувог воћа треба додатно да се пије вода, јер је то сувише концентрована храна за организам и на кожи може да се појави црвенило. Све пролази ако пијете довољно воде при употреби сувог воћа.

Пити топлу воду треба 15 минута пре оброка, да се не разводни желудачни сок са водом, иначе је могућ пролив, јер опрати од прљавштине 100% сушено воће није могуће. Топла вода брзо пролети кроз празан желудац у црева, а хладна остане тамо док се не загреје до температуре тела – 36,7 степени. То се мора узети у обзир.

Са тачке гледишта дугорочног складиштење свежих (живих) сокова велико интересовање представљају сирупи, добијени сушењем живог сока на температури не вишој од 40 степени до стања меда са садржајем воде мањим од 18%. Такви сирупи као мед могу дуго да се чувају на собној температури.

Људско тело храни само месо ЗРЕЛИХ ПЛОДОВА: воће, бундеве и суво воће. Краставци и тиквице – су пуни недозрелог семења, пуних фитинске киселине, која сиса минерале из тела. Посебно питање је у вези биљки типа парадајза, итд – то су нискоенергетски плодови, поред тога, из породице условно отровних биљки. Са њима је потребан посебан „дебрифинг“. Неко је покушао максимално да попуни нашу исхрану условно отровним биљкама (кромпир, парадајз, љута и слатка паприка, патлиџан), зар не?

Покушај да се једу семенке, ораси и зрневља (деца биљака) или корење (саме биљке) доводи до, као минимум, до деминерализације организма, јер су пуни фитинске киселине – 1-3 % по маси (1 молекул фитине киселине извлачи из црева и преводи у неусаглашено стање до 6 атома минерала – P, Mg, Ca, Zn, Fe, Co, Cu, итд.). Недостатак минерала доводи до тога да је организам за попуњавање губитка минерала приморан да достави минерале из зуба (каријес) и да смањи потрошњу минерала за раст косе (у почетку тело онемогућује производњу боје – седи коса, а затим и зауставља раст косе – ћелавост). Зубобоља при одсуству запаљења, према мојим запажањима, изазива „демонтирање“ зуба, коју врши сам организам за покривање дефицита минерала, Каријес – је само последица тог „демонтирања“. Уз употребу сира зубобоља брзо пролази – тело прелази на други извор минерала – сир садржи много минерала. Када понестане зубију и косе, тело ће почети да извлачи ове минерале из костију (остеопороза и др.). То је цех за једење онога што биљке људима НЕ НУДЕ.

Пензионери узалуд покушавају да надокнаде калцијум употребом термички и хемијски обрађеног млека и сира из њих – тамо нема ензима, а калцијум се без њих не апсорбује. Штавише, кувано млеко, и сир од њега, закисељују организам, а за алкализацију крви тело поново троши калцијум из костију. Као резултат тога, такво млеко и сиреви повећавају остеопорозу. Калцијум се апсорбује само из свежег млека (некуваног), које садржи ензиме, али где да га пронађемо у граду?

Такође, човек губи минерале услед конзумирања чаја и кафе које садрже 1 – 2% танина од суве тежине чаја или кафе. Танини се у медицини користе у случају тровања бакром и цинком, јер их успешно апсорбују управо ови елементи. Стална деминерализација организма доводи до његовог слабљења и појаве седе косе.

Млеко, додато у чај или кафу, само делимично смањује штету, блокирањем танина. Деминерализација организма, изазвана житарицама и коренским плодовима, може се превазићи „црном сољу“ (пепео од дрвета + сол, 60/40).

Црна со је– бели дрвени пепео (из пећи у селу, остаци угља) + соли.Мешају се у односу 60/40 и мељу у млину за кафу, а на укус је као димљена кобасица. Да ли се зато човек вуче ка месу, да би одатле добио недостајуће минералне материје?

На интернету је пуно материјала о црној соли, она се још пре револуције продавала. У тим рецептима пече се црни хлеб до стања пепела, али ја сам пробао пепео И од хлеба и пепео од дрвета – суштински нема разлике. Терапијски ефекат се објашњава допуњавањем тела минералима који се налазе у пепелу.

Али црна со је само принудно средство за смањење штете од житарица и корења, који на почетку нису намењени за исхрану. Боље је не нашкодити телу на почетку.

Седа коса је почела да нестаје после одбијања коренастог поврћа – сирове шаргарепе – пре тога сам је јео у великој количини у вечерњим сатима као салату (шаргарепа + лук + биљно уље) заједно са куваним оброком.

Пре тога је приближна дијета била оваква (са варијацијама):

1.Доручак – 100 г сувог грожђа + вода (или у пару јабуке и банане).

2. Ручак: – исто.
3. Вечера – мало куване хране + много салате од шаргарепе.

Суштина: седа коса је активно почела да се шири.

Након схватања шта представља корење (апсорбери минерала у цревима), прешао сам на овакву дијету:

Доручак – 100 г сувог грожђа + вода (или у пару јабуке и банане).

Ручак: – исто.

Вечера – мало термички обрађена храна + салата од ЗРЕЛИХ плодова (парадајз, бундева) + 100 г сувог грожђа.

Суштина: седа коса је почела да нестаје, после 10 месеци у фризерском салону ошишали су ми остатке седе косе. Изгубљено је такође прилично паетично на изглед „набирање коже врата“, наводно од старости (49 година). Кожа врата повратила је своју еластичност.

Кувани оброк за вечеру је тренинг организма за могућу катастрофу, када воће и суво воће могу да постану недоступни. Иако ова храна не храни тело потпуно – стомак је испуњен, појављује се лажни осећај ситости, а енергија тела не расте (снага се не додаје). Конзумирање воћа или сувог воћа одмах даје резултат у расту енергетике.

Када се иде на исхрану воћем и сувим воћем нагло падне количина хране –  организму у истим количинама није потребно.

Кроз неколико месеци такве исхране заборавићете на болове, али настаје још једно неугодно питање: А шта радити даље, ако се хоризонт живота шири, као најмање, до 150 година? Одговор је, по мом мишљењу је – даље спознавање света и личног развоја. „Учити, учити и научити!“ .

Извор: фејсбук страница – Мидгард земља и тајне око ње –