Сви ми сневамо многе и разне снове.

Но, сви наши снови нису – наши!

Наши снови могу бити и снови наших родитеља, наших дедова и баба, наших прадедова и прабаба и ко зна којих све још далеких предака.

Зашто је то тако?

Зато што смо сви ми повезани и умрежени: преко крви, преко генетског кода, преко светлосног записа, преко звезда и сунаца.

Снови које су сневали наши родитељи, а нису стигли да их досневају, а нису успели да их остваре, настављамо ми да сневамо, и да остварујемо, верујући да су то, уистини, само наши снови!

Снове које ми нисмо стигли да досневамо и остваримо, преузеће наша деца или деца наше деце, и опет ће и они умишљати, и веровати, да су то само њихови снови, не знајући да су ушли у наше снове које смо и ми сами наследили од својих и њихових предака.

Све што ми сневамо, то је већ неко пре нас сневао, као што ће неко и после нас сневати исте те снове.

Свако од нас може ући у било чије снове, сневајући их као своје, не знајући да су ти снови које снева, истовремено, и снови многих других који су живели пре њега једнако као и оних који ће живети после њега.