Драган Симовић: О србомржњи и србској самомржњи
ПЕСНИКОВА РАЗЈАСНИЦА
Подстакнут Миличиним и Радмилим коментарима, одлучих се, да још нешто, у виду разјашњења, напишем о србомржњи и србској самомржњи.
Када сам у младости путовао Југославијом, свуда сам наилазио на болесну, а мојему духу непојмљиву, србомржњу и србску самомржњу која се осећала на сваком кораку: у ваздуху, у води, у земљи…
С краја накрај Југославије, у свим њезиним републикама, од границе до границе, све је кључало не само од притајене, већ и од јавне, нескривене и отворене србомржње.
Југославија је била и остала земља србомржње и србске самомржње.
Такве мржње, такве србомржње нема нигде другде у свету.
Чак и кад се нађете у земљама наших вековних непријатеља и душмана, нигде нећете осетити тако болесну и непојмљиву србомржњу као у границама негдашње Југославије за којом већина неосвешћених Срба и Србкиња још увек жали.
Путујући, као што рекох, у младости кроз југословенске републике, где се на сваком кораку осећаше србомржња, присетих се очевих и дединих прича које сам још у детињству слушао, а које ја дете тада нисам разумевао, који су ми говорили, да веће погани и већег зла нигде у свету нема од оних с којима смо стварали заједничку државу!

