Читам Вилењаче о Србској самомржњи, и јесам то осетила од рода најрођенијег, то су они срби још недовољно узрасли у духу и свести, нису на нигде а србски ген без Оца Небеског не  може, и он ако не ради на себи и свом узрастању полако постаје највећи непријатељ Србину, он осећа у присуству Србина своју немоћ, осећа величину које се боји, желео би и он то да достигне сву ту благодет, смиреност, испуњеност, али не зна како, јер га нико није учио, и почне да тугује и да се окреће против таквог Човека. Лакше му је да се удаљи, и да тражи себи сличне и, тако настају сва зла, патње. Значи да Србски ген треба и мора  да узраста у Знању Оца Небеског, у Чистоти, то је као да пије духовну воду за прочишћење у Јасности и Будности, а то само доносе и памте велики овде на Мидгарду, који претрпе такве ударце од својих најближих, а то највише и боли, и зато то туђинци знају и то користе већ дуго! Окрени брата против брата, па владај, и отимај, руши! Значи сваки Србин и свака Србкиња носи светли запис, али кад се он успава, па упрља, постаје лак плен за невидљиве. Радимо на себи и својој Чистоти, да би били Будни увек у Творцу!