Верица Стојиљковић: О Д А Ј Е
Дубоко унутар земље – мајке
Путем поред драгих кристала,
Поред руда злата и сребра
Одаје моје су – немају врата
Поглед ту прозор отвара
Поглед на небо звезданог сјаја
И млађано сунце јутра
Ту тече река златних капи
Језеро што у плавом ствара
Извор јој круг – камен наизглед меки
Где се са Перуном проговара
Зидови дуги сјајни приче су од давнина
О животима прохујалим до данашњих дана
Слика је свака живот по један
У времену уклесан у раму знамен
Свака сам била једном ја
Понекад себе и непрепознала
Поглед у безкрај плаветног неба
Срцу радост и игру доноси јер
Колико јуче о свему не знадох ништа…
..извод из песме О д а ј е …

