И време, бреме

Све је то моје

И дланом и сузом може обоје

Не можеш судбу ни тугу смети

Са пута, стазе живота мога.

Стала сам нема нит тамо нисам

Не да ми душа туђему Роди

Све су ми коцке баш складно клизе

У реду нису домине нове.

 

Падам мој Роде знам нисам крива

Оптужбе стоје беле су боје

Ја сузе своје нећу Вам крити

Не жена што сам

Већ биће то је.

Прелазим, газим снове и дане

Тешка је песма од мога кова

Уздахнем, падам боли даљина

Ништа не фали ал празнога хода

 

Морам да крадем тих седам миља

У једном уздаху корака мога

О Роде родни без тебе нисам

Ни мајка, жена на овом свету