САХРАНА ЉУБАВИ – Владимир Шибалић
Једне ноћи зимске, хладне,
На пропланку једном белом,
Ја сахраних усне гладне
Љубави, под црним велом.
.
Никад више срце моје
Волети к’о некад неће,
Очи сад се моје боје
Ако игде виде среће.
.
Бојазан ме ухватила,
Страх ме сада да се смешим.
Последња си ме љубила,
Успоменама се тешим.
.
Ја да волим више не смем,
Само могу да замишљам
Како је то бити вољен,
Па вољеној песму смишљат’.
.
Душа ми је сва од иња,
Нека сада други воле.
А некад ми би светиња
Љубав и њене пароле.
.
Миле даме, пустите ме
Да овако леден мрем,
Ја да грлим и да љубим
Искрено више не смем.
.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 