Оо Драгане, надам се да нисте ни сами, ни последњи!

О ти Србине врли,
пој песму од златну жицу.
Разбуди род снули,
и покрени у њем’ клицу.

Мелодију и реч давну,
шаљи нама од харфине струне.
Пробуди нам снагу славну,
зидови илузије, нек’ се круне.

Увек нама, тако пој, збори,
када звезде сјакте, и кад зора руди.
Свако од рода, са тобом се бори,
зато вечно нама, благословен буди.