Тачно је тако Верице, Драгана, виле доба што свиће!
Тако многи људи мисле, но немају снаге за тај корак, корак
љубави, искрености, што обајсава њихово биће!

O пријателји моји, како жудим за даном, када ћемо сви стремити ка истом циљу!
Када ће се разбити опсена, и када ће истина тријумфивати, уништит’ сваку хуљу!
Када ће плам духа, оних искрених, спржити све препреке непријателља из прошлости!
Када ће се призвати духови дана прошлих, духови те давно, заборављене старости!
Када се пробуди род наш, из овог тамног сна,
када се успемо из овог муља и дна!
Тада кад се пробуди снага Кајмакчалана, Kaрађорђа, Косова,
тада ће нас обасјат’ нови дан, и ехо победе одјекнуће силно, поврх неба и висова!

Еее тад ће одјекнути истиснка химна:
„Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме“………..

И срце сваког Србина ће пропевати!

О нека пева и сада, у мрачним временима,
нека пева, збори, истинским именима!