Снове своје и жеље минуле

Преточих у риме и стихове.

Зоре су ми пламне нове синуле,

Поглед упрех у далеке висине.

.

Пријатељи драги, на свему вам хвала,

Година прође тешка и тмурна.

Та ми је година стихове дала,

Те преболех давна доба бурна.

.

Потоњи дан у години свану,

Лавеж се псећи улицом пролама.

Сутра би требали окренути страну

Нову неку у нашим животима.

.

 Остајте здраво, пишите, појте,

 Ради боју будите у свакоме дану.

 Срби моји, поносно ми стојте,

А ја одох да попијем кафану.

.

– Српском Журналу од његовог Јесењина –