Владимир Шибалић: ТАЈНА


Чувам је попут тајне

У срцу дубоко скривене.

Памтићу дуго трене бајне,

И погледе ватрене њене.

.

Ја никоме још дуго нећу

Говорити о тајни овој.

 Зашто би ми кварили срећу

У години што дође новој?

 Ал’ криво им биће,

Осећам већ сада,

Што им нећу пиће

Плаћати к’о некада.

.

Само ћу риме

И стихове романсе

Писати у славу

Моје нове шансе.

.

Проклет нек’ сам,

Ја се не кајем

 Што заљубљен јесам,

И што се не предајем.

Постави коментар