Владимир Шибалић: ТАЈНА
Чувам је попут тајне
У срцу дубоко скривене.
Памтићу дуго трене бајне,
И погледе ватрене њене.
.
Ја никоме још дуго нећу
Говорити о тајни овој.
Зашто би ми кварили срећу
У години што дође новој?
–
Ал’ криво им биће,
Осећам већ сада,
Што им нећу пиће
Плаћати к’о некада.
.
Само ћу риме
И стихове романсе
Писати у славу
Моје нове шансе.
.
Проклет нек’ сам,
Ја се не кајем
Што заљубљен јесам,
И што се не предајем.

