Опрости,  извини, две су скупе речи,

Које се говоре срчаном октавом.

Опроштај човека низ нутрину лечи,

Извињење годи говорнику правом!

.

А Љубав је трећа реч која ће знати,

Најтужнију душу да дигне из праха.

Вера болну тугу људима позлати,

И зидове руши мрака,  језе,  страха!

.

Ово четворечје стигло из астрала,

Од Свемоћног Ума који контролише,

Ко ће, кад, колико година да дише,

.

Поменућу затим и чаробно; Хвала,

С тих пет ведрих речи може да се влада,

Временом и светом; сустиже их нада!