Куните, псујте, јер друго и не знате.

Занат вам је клеветати само.

Гргурава коса црна, знајте,

Припада драгој ми на истоку тамо.

.

Певасмо дуго, а и дуго писмо,

Новце небројане ја бацих у плам.

Истине своје сви под кринке скрисмо,

 А ја срце чувах само њој да дам.

.

Зато вам је не спомињах, и нећу,

Заслужили нисте споменути јој име.

Завидно у муци тражите срећу,

Абер више ни један не занима ме.

.

Видим да ћу још дуго бити тема

Ваших празних и безвезних прича.

Мене старога међ’ вама више нема,

Нећете ми више поручивати пића.

.

 Не другујем више с душама бедним,

Осматрам само к’о звер из прикрајка

Вас што заиста ничим збиља вредним

Није по рођењу даривала мајка.