На Балкану крвавом и пустом,

Сред те земље што ничија није,

Душа једна стопи се са душом,

Рука једна образ са ожиљком мије.

.

У очима звездани је сјај

Букнуо при првоме погледу.

Среће само, небо, им дај,

И љубави ти прогласи победу.

.

 А зима беше, и сметови снежни

Прекрише њихове танане капуте.

По студени ређаше се пољупци нежни,

 Белина им одавно завеја све путе.

.

Не марише за то, грлише се јако,

Као да пркосе студени овој.

Никога не видех да се воли тако,

Ни да тако ужива у љубави својој.