Верица Стојиљковић: Жир
Планина је висока, висока
Ту станује моја снага
Из ње ниче дрво храста
Над планином руке пружа
Испод њега бисери и
Река – жир од злата
Земља мајка корен водом живом лева
Кади мирисима љубавнога жара
Сијај сунце драго љуби дрво храста
Грли душу што овде и на јави снева
И срце твоје овде вазда пева!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
ХРАСТ И ИЗВОР
На врху брда никао ХРАСТ, и под њим потекао Извор.
Растао Храст, и текао Извор годинама…
Храст постао горостас, а извор се прочуо по лековитости воде своје…
Повремено се Храст љутио што се вук или путник намерник окрепљен водом одушевљава Извором…
Понекад се Извор љутио Храсту што трпи песму птица и заљубљених девојака, које чак урезују поруке љубавне у његово стабло…
Али нико није могао да их раздвоји…
Једног дана туда прође Мудрац, окрепи се водом и одмори у хладу. У трену виде и доживе Светило Љубави…
Ујутру окупи сељане, и са великим поштовањем прогласи Храст Светим Записом, а Извор Бањом Светом…
Велика Светлост испуни простор Храста и Извора…
Трептајем лишћа и жубором воде још једном рекоше једно другом „волим те“…
Само то им је било довољно и потребно.
Иван ХРАСТ
Благодарим на дивној причи песми Иване!