Остављен од Рода, пробуђен од сна,

у клопци канџи махнитих, црних звериња…

Кад намрачи се небо, а земља трусом тресе

Перун бес свој пусти да таму однесе!

..

Док последњи ратник под његовом Правдом

веран њему буде свом огњеном снагом

опстаће нам Род!

Док се муње вију из ратника смелих, док из срца јуначких има муња врелих,

спасиће се Код!

.

Знао је то последњи, онај што га звери опколише тада,

Перунов потомак, витез што не страда!

Из чељусти сивих у муњу се створи, па распали по зверињу док задња не изгори!

.

Али и сам Перун тад стаде да бије, по земљи и небу ватру да прелије!

А синови његови и ратничке кћери из огња се подижу, бесмртни и врели!

Да сачува се Код!