Док гордо стојим
На ивици
Вечитој провалији
Тама мами
Дозива
Прозива оне
Што Сунце доносе
Лучоноше
Каже сметају
Руке скраћују
Гласом са њеним
Подвикују
Процват верују
Љубав дарују
Виче она
Хуља омамница
Маја
Међу опсенама
Они претерују
Вечито каже верују
Па се похотно смеје
Грохотом кереће
Онда уздише
Дубоко замишља
Зна
Време је
Време
Небо граница
Искра синула
Севнула варница
Чека се само
Њена тамница
Ја стојим
Чекам
Пишем
Гордо
Немо
Посматрајући
Њене дане бројим
Пустам да се не бојим
Јер љубав
Мирише
Просто инспирише
Она долази
Срца уздиже
Љубав
Грли
Човек се рађа
Када се заволи