Милан Недић и његова влада чинилу су све што је било у њиховој моћи да се спречи грађански рат у Србији, мада су потајно подржавалаи покрет Драже Михаиловића, а према комунистима остали до краја непомирљиви, оптужујући их за превремени устанак у земљи и тачно претпостављајући какви су стварни били циљеви КПЈ. Најжешћи антикомунистички идеолог у политици Димитрије Љотић, а у Православној Цркви владика Николај Велимировић, упозоравали су без прекида још пре Другог светског рата српски народ шта га чека ако се приклони комунистичкој идеологији, наводећи доста истинитих примера из стварног живота у Совјетској Русији.
Милан Недић и његов министар просвете Велибор Јонић ~ чији ми је говор на Коларчевом универзитету, упућен матурантима београдских гимназија 1942. године, остао у добром сећању ~ такође су покушавали да расхладе многе усијане, младе српске главе, занете, које утописјким, које демагошким, идејама комуниста.”