Родитељи, јачајте крила својој деци!

Увек јачајте, а никада не слабите!

Ваша деца морају да одлете и до најудаљенијих сазвежђа, онамо где ви можете стићи само у сновима и визијама својим.

Нека им ваши снови и ваше визије буду звездани светлокази и путокази!

Што више јачате крила својој деци, и себе ћете већма ојачати.

Ваша деца нису ваша својина, већ сте ви њихова потпора и попутнина.

Нисте ви родили своју децу, но су ваша деца родила вас!

Не слушајте људе у омаји и опсени, већ слушајте унутарњи глас својега срца!

Деца се не рађају родитеља ради, већ се родитељи кроз децу зарад себе рађају.

Родитељи, не рађајте смртне људе, већ будуће богове и богиње!

Ако ваша деца остану само људска деца, онда ви нисте ваљано обавили своје задатке.

Деца се зачињу и рађају са визијама о боговима и богињама, а не са визијама о земаљским људима који ће да гамижу и посрћу по овој земљи патње и боли.

Ваша деца морају бити нешто много више, боље, лепше и дивотније од овога света.

Чините тако, да се ваша деца, као и деца ваше деце, у некој звезданој будућности диче и поносе вама, и да кажу, мислећи, притом, на вас: МИ СМО РОЂЕНИ ОД БЕЛИХ СРБА И БЕЛИХ СРБКИЊА – ВЕЛИКИХ ЗВЕЗДАНИХ ПРЕДАКА!

Но, пре него што се одлучите да рађате своју децу, преиспитајте себе, као и свог изабраника или изабраницу, да ли сте ви, уистини, дорасли за стварање и рађање деце.

Нека муж претходно види своју жену као богињу и себе као бога – као што ће и жена свог мужа да види као бога а себе као богињу – па тек потом да зачињу и рађају децу.

Јер, ако муж своју човечицу гледа као женку, а она својега човека као мужјака, никада неће рађати богове и богиње, но само несретне, тужне, очајне, бедне и смртне људе.

Од Творца сте добили дарове да будете мушко и женско, али не земаљско, слабашно и пролазно мушко и женско, већ мушко и женско међу звездама, у вечности и безкрају, мушко и женско међу боговима и богињама.

Када се осврнете око себе, шта видите?

Видите јад и беду људскога рода, видите трулеж и распадање, видите оргијање и дивљање, видите мужјаке и женке којима је сексуално биће мука и невоља, патња и ужас.

Наше сексуално биће и суштаство јесте дар и милост Створитеља; да бисмо се преко њега, а рађајући богове и богиње, повезали са вишњим световима, са Извором Вечног Живота.

Девојке, много је мужјака око вас, а само је редак муж са визијама о боговима и богињама; момци, много је женки око вас, а само је ретка жена-човечица са визијама о неким вишњим, звезданим и божанским световима.

На вама је да се тражите и, проналазите!

Ако се не тражите, никада се ни наћи нећете!

(Београд – Истар, средина зиме 7527.)