ИЗ ПЕСНИЧКОГ ДНЕВНИКА

ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ

 

 

 

Ако нема нас, онда ничега нема: ни планета, ни звезда, ни сунаца, па ни Васељене.

Све васионе, сва пространства и сви светови из нас исијавају.

Увек изнова исијавају и просијавају, вазда се изнова стварају и престварају: из наших мисли, снова, визија, из нашега присуства.

Ми смо Творци, ми смо Постање, ми смо Стварање.

Све што јесте и бива, из нас  и кроз нас јесте и бива.

Ми смо Почетак без Почетка и Свршетак без Свршетка.

Сваки наш поступак, свака наша реч, свака наша мисао и замисао, сваки наш сан и свака наша визија утиче на сва бића и све светове, како у овостраној тако и оностраној Васељени.

Прошли смо, гле! мртвачком сном спавајући кроз многа утеловљења, кроз многе инкарнације, кроз многе животне токове, не схватајући, да од нас зависи судбина не само нас, већ и свих бића, свих видљивих и невидљивих светова, да смо ми Творац, Постање и Стварање.

Сада је, управо сада, тренутак буђења и освешћивања!

Све што чинимо, морамо будно, освешћено и самосвесно да чинимо!

Будан и освешћен човек живи при пуној свести и свесности.

Ако је мушко, он зна зашто је мушко; ако је женско, он, такође, зна зашто је женско.

Мушко и женско су два истоветна лица једног те истог битија и суштаства.

Њихово сексуално биће јесте дар и милост Постања и Стварања.

И кроз сексуално биће они јесу и бивају; и кроз сексуално биће стиже се до Вечног Извора Живота.

Сва ова битна и сушта знања скривана су тисућлећима од нас.

У скривању ових битних и суштих знања о нашем сексуалном бићу и суштаству предњачиле су пустињске релегије, које су нам, у последњих двадесет векова, огњем и мачем увек изнова наметане.

Најгрознији мрак на Мидгарду завладао је у време покрштавања и исламизирања нашег звезданог рода.

Плач, јаук и лелек, те ужас, језа и грозота, од покрштавања и исламизирања, дизаше се до небеса.

Кроз наше сексуално биће и суштаство воде два посве опречна и супротна пута: Пут навише и Пут наниже.

Побуђени и освешћени кроз звездане двери сексуалног бића крећу се Путем навише, ка Извору Вечног Живота, док се непробуђени и неосвешћени крећу Путем наниже, ка Вечној Тами, односно, ка самопорицању и самопоништењу.