Кренула
Поворка
Неких бивших
Људи
Са стотину ликова
Разбијених огледала
Без сенки
И образа
Кренула
И таман
Беше стигли
Тамо где обећаше себи
Да могу
Да цене нема
Схватише да натраг
Назад не постоји
Да су изгубљени
У сопственом уму
Места
Које личи
Викнуше сви у глас
Где смо
Ово није предвиђено
Ово је обмана
Варка
Опсена
Илузија
Нашег места
Заправо нема
Помоћ
Људи
Помоћ
Молимо човека
Који уме наћи нас
А да не траје до века
Викаше
Молише
Ништа сем
Еха
Ономатопеја лавежа
Неких далеких села
Ноћ долази
Свитање се спрема
А њих тамо
А њих овде
Нигде нема
Изгубише се
У магли дима
Ко разум изгуби
Поводљив пред свима
Залуђен остане
Вековима
Лута
Са дивљим псима