Израњају нимфе из дубине плаве,

Носећи бисерне на главама круне.

У дубини морској Посејдона славе,

А он у силину водног царства куне!

.

Бродови дрвени из прастарог света,

Излазе на површ из хладних пећина.

У походе иду увек током лета,

И све то осматрам, на плажи тишина…

.

Седим на камену, месечина пада,

У руци ми књига Пророчанство Стике,

Мирисе упијам, пејзаж, море, слике,

.

Низ пучини тама, ноћ питома влада.

А изјутра Сунце Бог опет откључа,

И врелина груне па Јадран прокључа!

Сутоморе, 03.08.2017.