Душица Милосављевић: Сусрет душа
Погледали смо се
испод грања високих борова и јела
ја твоја, а ти мој
целивасмо се
жар пољупцем у средиште чела!
.
Чувам те, ратниче
еонима уз тебе за Род битку бијем
само другачије
оружје моје у себи сакријем!
.
Сварог теби додели мач са седам руна
искован од Части, Истине и Правде
уз себе да га носиш, да блиста ти круна,
да се теби поклоне све остале гарде!
.
Мени даде муње Истине што сија
и мисао бржу од саме идеје
и даде ми круну Светлост што развија
да Светлошћу стварам сунце које греје!
.
Последњи пут кад бејасмо сами
у љубави душа што заједно горе
без додира физичког пркосисмо тами
соколисмо ратнике да се за Част боре!
.
Рекао си видимо се где год душе биле
јер заједно увек јесмо од нашег постања
ја се вратих у двор бели где су сестре виле
и од тад ми душа тражи вечно да те сања!


