Слика света има мноштво овоја и слојева, мноштво димензија и пространстава.

Флуидна је и холограмска, без престанка у преливању и претакању.

Сваког тренутка је нова и другачија.

Слика света увек је слика у нама, у нашем унутарњем бићу и суштаству.

То што напољу видимо, није у спољноме свету створено, већ у свету који је у нама.

Слика света се обликује у пољу етра, па се тек потом пројектује, пресликава у физички, материјални свет.

Етар је творац слике света.

Какву ћемо слику света видети, то зависи, превасходно, од тога, на који смо начин, и на којему ступњу свести, повезани са етром.

Ако свет сазерцавамо са становишта знања о љубави, тада ћемо видети непрестано васкрсавање и рађање све нових и нових димензија, све нових и нових светова у дивотним ваграма и звуцима што нас узносе у лучезарна звездана пространства, где су сва времена згуснута у садашњи тренутак вечности.

Није битно како други људи виде и доживљавају свет, већ како га ви видите и доживљавате.

Свет ће бити управо онаквим каквим га ви видите, осећате и доживљавате, каквим га ви стварате и обликујете.

Нека у вашем свету живе племенити, узвишени и дивотни људи, људи пуни врлина, доброте и љубави, свеједно што ће у свету неких других људи око вас, та иста слика света бити посве другачија, можда, чак, и посве супротна, те опречна, вашој слици света.

Јер, ми видимо оно што желимо да видимо, иако, најчешће, нисмо ни свесни да, управо, баш то желимо да видимо!