Лакоћа мисли увлачи се у танану празнину уха,

нестварна реалност гради сенку људи,

од плочника траг се прави разбацаним стењем духа

мртво тело мртвог ума што је живо још се чуди!

.

Човек обрастао у материји и лажи

гледа уназад ка свету

и смрдљивог језика погани друге

и плете замке што њему плету!

.

Руина речи блатом се рађа

што човек ради, природа неће,

стрелу што шаље бумеранг враћа

и прави несрећу уместо среће!

.

Вероваће само у оно што види

коловрата пламен тешкоће му прави

душу не разуме и своје се стиди

мртав је у Праву, ал битише на Јави!