Љубомир Симовић – Прозор
После сто година, у овој старој кући,
пробили смо прозор на слепом зиду.
Ко да се на досад непознату страну
цела кућа окренула.
У кућу месец сија с друге стране,
наопако се окренуле сенке,
све је с незнане стране обасјано.
Јесењи сумрак светли иглом и концем.
Кућа сад гледа у неку другу шуму,
низ неки други пут, у друге звезде.
С друге нам стране сада ветар дува.
Путнике које смо досад гледали како долазе,
одсад ћемо гледати како одлазе.

