Љубомир Симовић – Прозор


После сто година, у овој старој кући,

пробили смо прозор на слепом зиду.

Ко да се на досад непознату страну

цела кућа окренула.

У кућу месец сија с друге стране,

наопако се окренуле сенке,

све је с незнане стране обасјано.

Јесењи сумрак светли иглом и концем.

Кућа сад гледа у неку другу шуму,

низ неки други пут, у друге звезде.

С друге нам стране сада ветар дува.

Путнике које смо досад гледали како долазе,

одсад ћемо гледати како одлазе.

 

Постави коментар