О, драгано, о, невесто моја!

Кроз колико сам светова и васиона,

кроз колико сазвежђа и звезданих јата,

без престанка хитао и путовао –

из века у век, из живота у живот –

да бих, најзад –

ни сам не знам како! –

стигао то твојега срца

љубави пуног,

у којему, гле!

нађох милину,

дивоту,

спасење

и дом свој!