ЗАБРАЊЕНИ САН – Владимир Шибалић
–
Не бих смео ја сањати
Пештер пусти, ветровити.
Кад год бих одсањао
О теби бих запевао.
Не бих смео помислити,
Камо ли га опевати.
Јер кад певам ја о њему
Пљујем по своме корену.
То је моја коб и мука,
То је моја бол и мука.
Не бих смео ја сањати
Пештер пусти, ветровити.
Да ли и ти сањаш море,
Да л’ и тебе муче море?
Ил’ ти санак лута, бежи,
Па проводиш ноћ у чежњи?
Хајде скупа да сањамо,
Да се срећи понадамо.
Пештер пусти, ветровити,
Заједно ћемо опевати.
Зло ме неко ноћу тера,
Сан ми лети до Пештера.
Моја она бити неће,
У сну само има среће.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 