Милорад Максимовић: Вилин камен сија јасно
Пути воде тамо амо
да се збуне деца света,
да упрља хаљине свака вила бела…
И ветрови ће песме тужне
носити свуд по свету
где сад нога ходи а и онде где слободи,
где слободи, двори јесу.
.
Вилин камен сија јасно
Занемеше зла чувари,
јер буди се благо раја
Љубав света души знана…
.
О гласници светог раја
Вилин речи сад појите
Оде сада вечна тама
Јер Божије је светло ту.
.
И истину,
И радости прегршт нових
Даде љубав и с њом снови.
.
Благослова нека буде
Као сунца вечног сјај…
И љубави пресвете
што живота јесте рај.


O, Mилораде, брате ♥ Речи твоје песме Душу ми дирају и сузом око пуне… ♥ Глас твоје песме до Неба извија, роде мили! Здраво Живо!