Са твог длана одлазе ласте

И праве пустош у грудима

Моје је свако јутро распјевано

Без обзира на бол и сјећање

Док миришу даљине

На сузу невидницу

Скривену у осмијеху

Обичног јесењег јутра.

 .

Са твога длана одлазе  ласте

И  по први пут

Ћутим пјесму –

Носим сузу невидницу.