Тако си хладна,
И отуђена од свих.
На први поглед видех
Да ниси део њих.

.

Тако си отмена,
И с правом пуна себе.
Ех, да ми је да сам
Бар на трен крај тебе.

.

Искушај ме, племкињо,
Мене и лудо срце моје.
Да ли у твоме срцу има
Места за нас обоје?

.

Ако има, а ти кажи,
Болне моје муке скрати.
Само ме никада не лажи,
Јер све се једном врати.

.

Ја, битанга, боем, мангуп,
А ти тако смерна, а врела.
У загрљају да л’ би моме
Таква к’о сад остат’ смела?

.

Пусти касте, нису важне,
Љубав јача је од њих.
Разменимо пољупце снажне,
Па да ти посветим стих.