Иван Јушковић Храст: БОРБА ЗА ЉУБАВ
Целог века пратим траг Светлости.
Налазим га у Природи и треперењу са Вољеном Женом.
Искуство се гомилало, промишљања уређивала, свесна дела стварала.
У једном трену љубим „близаначку жену своју“, занос нас спаја у Једно.
И видех два тела, бића, мушко и женско, у Целини, у Једном, у Љубави.
Величанствено.
Али тада чух Неки глас, шапће ми да погледам ово и оно, уради овако и онако, указује ми да су то и њене жеље…
И начиних грешку, и све се сруши, раздели…
Бол ме натера на дубље усресређење, на пут у вишу Љубав…
Пролазише дани…
И када бих спреман Живот ми даде изазов, суочавање са Тамном страном себе.
И појави се жена препуна таквих сила.
Гледам је , а Сунце ми поручује: „Ту је пут Љубави“.
Заволех је, сваким треном смо се више прожимали, силовита чишћења и нападе подносили.
Искушење Љубавно издржасмо.
И тако стигох до Бездана, тамног простора.
Улазак је условљен разрешењем Опсенара, Илузионисте, Матрикса, Шаптача лажи…
У почетку ми је Он стварао преставу живота, али својом стваралачком мишљу преузех дело, и створих нову могућност, Нови свет.
Испољих снагу и природу Мушкарца.
И уђох у тамни бездан.
Сва Тела ми се Сјединише, постах оно шта треба да будем у том свету, сва прилагођења се обавише…
Гледам поље Страха. Пролазим кроз њега. Храбро, нема шта да се изгуби…
Седам у Средиште Себе.
Мрак.
Свестан сам свега.
Делујем, палим Ватру.
И би Светлост!
Ово је прича за Ствараоце, Витезове, Љубавнике, Духовне трагаоце…
Сведочим је искуством својим. И храбро Жив сам, а награда НЕИЗМЕРНА!
Живела СРБ и Ја !
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Највећа Лична Исцељујућа Сила
Пролазим клисурине тамних сила.
Тажим пут и излаз…
Посматрам зидови клисурине саздате од људских злих, ограничених, несвесних дела.
Тежак и опасан пут.
Сваким даном чиним виши напор да се одржим усправним и светлим.
Застадох, и спустих се на земљу.
Напуних пар судова са плодницом, поставих жиреве,
и намених младице храста за благостање свих бића.
Испуни ме Жива сила,
обухватих сав Свет, обухватих целог Себе.
Свака Ћелија бљесну живошћу,
и помислих,
ево правог исцељујућег дела,
које Љубављу преображава Човека, Заједницу, и Природу.
Иван ХРАСТ
Љубави Моја
Ја Адам, дуго преврћем Земљу тражећи благо којим би обезбедио и купио Љубав твоју, Ево.
Јаловиште све веће, Љубави све мање.
Негде грешим?
Плаши ме Змија између Нас.
Тражим решење, посматрам визије и осећаје своје.
Често све криво тумачечим, и сваљујем одговотност на тебе, Ево.
Распињем те и убијам…
Кажњавам себе и тебе!
Али Змија је и даље ту, сваки пут све другачија…
Намножих грешке до бола који раздире, до осећаја ништавила Човечуљка…
Запитан над смислом и бесмислом, намерих да седнем у Мир Храста.
Нека сила ми три сата не даде да тако буде. Узимаше ме и недаше да будем свој…
Силовито се усресредих и седох.
Осетих додир каменчића земље и храпавост коре дрвета.
И осетих живу силу Мајке Природе.
Прочисти ме и преобрази…
Спознах да је све у Мени. да су визије и осећаји слова писма којим ми се Живи Бог обраћа.
Та књига сам Ја!
И загонетка и одгонетка Сила.
Прихватих одговорност за издају Љубави.
И Посветих се Живоме…
Тада ми приступи Ева.
Исказа разумевање и поштовање.
Видех да је и она водила Борбу за Нас.
Спојисмо се у Једно.
Наста Мир, Душа би цела у мени, Љубав бљесну.
Напокон постах Човек!
Иван ХРАСТ
10.06.2018.
Живела СРБ и ЈА