Ирена Маринковић:ОПТИМУМ…

Стојим
На пресеку
Вечитих обмана
Варки
Илузија
Где пресек тачке
Нулто време
Где тече
Ал се понавља
Куда ходе
Истим стопама
Не научивши
Себе опомињати
На давним грешкама
Учити
Стојим
Ослушкујем
Гледам
Закључујем
Нема дима
Без ватре
Продукт сагоревања
Где енергија
Кличе
Ту се обнавља
Где клица
Ниче
Без натапања
А опет
Не ваља
Стојим
Не схватам
На длану
Просторна визија
И опет
Долазимо
Радујемо се
Плачемо
Ипак
Ово је време
Да се прикаже
Научено
