Драган Симовић: Ако не умеш да сневаш и машташ, онда не умеш ни да живиш!
ЛИРИКА
ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА
ВИЛЕЊАКА
СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ

Ако не умеш да сневаш и машташ, онда не умеш ни да живиш!
Учили су те да није добро маштати и сневати, да није здраво бити мимо света.
Због тога су те често и веома строго кажњавали.
Од родитељског дома, преко свих школа па до највиших друштевних установа.
Сви су ти говорили, да су маштање и сневање чисте фантазије, фикције и лудорије, а да је стварност (реалност) овога света оно чега се мораш чврсто држати.
Гледај оно од чега се хлеб једе! – тако су ти вазда предиковали – а окани се фантазија и лудорија, окани се маштања и сневања!
То су ти говорили људи поробњеног ума, поробљене душе, поробљеног духа и поробљене свести.
То су ти говорили и људи лажи преко својих лажних учитеља, мудраца, философа и научењака.
Живели су у тамници незнања, у Тамном вилајету Ноћи Сварога.
И твоји родитељи, и твоја браћа, и твоје сестре, и сви ини у окружењу твоме, проживели су свој животни век у незнању, па су то незнање желели и на тебе да пренесу.
Сви су они, да ли свесно или несвесно, били против тебе, против твоје душе и свести, против твојега ума и духа, против твојега бића и суштаства, против твојих визија и снова.
Маштање и сневање јесте Унутарњи Пут Слободе, Унутарњи Пут који те води ка Извору Живота, ка Извору Светлости, ка Извору Љубави.
Они који умеју да маштају и сневају никада не пристају на задат живот, никада не пристају да буду понизни, покорни и снисхољиви, да буду било чије слуге и робље.
Они који умеју да сневају и маштају имају своје најудаљеније и највише циљеве: да узрасту до Света Богова и Богиња, да превазиђу узрочно-последичну раван планетарног и звезданог развоја, да развију своја највиша невидљива и онострана тела, да превазиђу и пониште усудбу-карму, те да властиту усудбу-карму, како земаљску тако и галактичку па и звездану, узму у своје руке, да буду свугде и свагда, у свим световима и пространствима, своји на своме.
Ако не умеш да сневаш и машташ, онда не умеш ни да живиш!
