ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ

Твоји су преци управо онаквим каквим си их ти сам створио у својим мислима, визијама и сновима.

Нису твоји преци створили тебе, но си ти њих створио!

Ти си створио и претке и потомке своје, и ти их у овоме трену вечности вазда изнова ствараш, обнављаш и препорађаш.

Погрешно су те свему и свачему учили лажни учитељи у Ноћи Сварога, а ти си у њихове лажи поверовао, прогласивши их за истину, и држиш се те лажне истине од лажљивих учитеља онако како се пјан човек држи сеоскога плота.

У овом нараштају Србства пројављује се свеколико Србство, из свих минулих и будућих столећа, тисућлећа и еона.

Какви смо ми у овоме трену вечности, такви ће бити и наши преци и потомци наши!

Ми смо жижа, ми смо језгро, ми смо звездана и дијамантска призма свеколиког Србства које је игда било и које ће ма кад бити!

Ми смо Почетак и Свршетак Србства.

Ако смо ми живи, онда је и Србство живо; ако смо ми мртви, онда је и Србство мртво!

У овоме тренуту свих тренутака, ми бирамо и ми одлучујемо!

Оно што ми изаберемо и одлучимо, то ће изабрано и одлучено бити, како за претке тако и за потомке наше!