Једна Твоја слика,

прекривена паучином и прашином,

у соби Родитељског Ти Дома,

 враћа ме у давно минуло пролеће,

 када је,

као и данас,

ветар што дува из поља

 доносио мирис зовина и багремова цвета,

и када смо се Нас Двоје,

под једним Столетним Храстом,

 у Светим гајевима

наших вилинских Предака,

заветовали Једно Другом

на Верну Љубав –

већу од света,

сјајнију од звезда,

и јачу од смрти.

ВИЛЕЊАКОВА РАЗЈАСНИЦА

Има тренутака

 кад једна сасвим обична слика

 открива толике Тајне,

 Лепоте и Дивоте

 дубоко скривене у нама!

(Велики Гај, лета 7527, месеца лежитраве, дана двадесетиосмог.)