Жена без крила

Био је то знак пријатељства
Био је позив
Било је указивање слободе
Био је то голуб

Његова драга би летела изнад њега
Пазећи га
Била је то жена на тераси
Хранећи га

Боја из косе јој је давно испарела
Као мирис босиљка одакле је дошла
Корени премештени
И даље лебдећи

Често је долазио
Посматрајући жену која би долазак славила
Покушавао да објасни
Да И она без крила може да лети

Била је то жена на тераси
Био је то голуб

–

Песма број седам

Волела је бар једну песму
Да чује из свог краја
А није знала ни почетак приче

Тело пуно беса
Је красило рђаво лице светца
Одакле ли се ти појави инспирацијо моја

Лагано је секла вене испржене свиње
Мрзећи је да жваће
Гутала би на силу

Све вољене манипулативне особе
Сву нежност дату из страха
Сво разумевање изгубљеног времена
Сву људскост преливену прљавим медом

Волела је бар једна песма
Да се поклопи са дубоко нађеном бојом
Волела је

Марина Јеремић
7526. године