Радмила Бојић: ПЕСМА О НАМА


Омаж Зубац Пери чија ме песма подстакну да напишем ову своју…♥

Улазим у Твоју Песму као у свој врт
Слажем Речи и померам
Вечномладо дрвеће
У ред разумљив оку мом

Улазиш у Песму Моју као у сан мој
У ком те свака травка с Радошћу дочекује
И сунце Ти на раме силази
Док се у златокрилу птицу претвараш

Улазимо у ову Песму као у дом свој
Где је све обликовано рукама нашим
Рукама које Речи исписују
Речи које би да нас од нас самих одбране

Постави коментар