Неистине шире сви љубоморни на
Србски род.

Причају да смо из удаљених мочвара дошли, и са Уралских планина,

Да смо дивље племе без обичаја и културе били,

Те да су нас лажни пророци и

просветитељи научили словима,

Иако смо писати знали.

Откуда онда таквој дивљој хорди

Сазнање о јечму и пшеници?

О слатком меду и божанској медовини?

Домаћим животињама?

И плодној земљи црници?

Узгајали смо их и брали плодове
свога труда,

Богове смо славили и
њима жртве приносили.

Своју земљу крваво смо бранили

И од других раса сачували децу нашу.

Повратак на стазе старе славе
морамо се вратити

И своје вековне територије ослободити!

Наша србска свест се буди,

Помен прецима и нек` је слава Боговима!