Гледај смрт у очи у вековној тами,
Винуо се Чегар до крвавог неба,
Мртва уста неће кап вина ни хлеба,
У камену, кречу, српска стража чами!

.

Одерана кожа с погинулих глава,
Зјапе хладна чела и лобање шупље.
Језа Ниш окужи из очиње дупље,
Зазиданих душа ту деветсто спава!

.

Кад ветар засвира пишти Ћеле-кула,
Завијори коса што гдегде натрула.
Разлије се мирис пољанама смрти,

.

И мртва се војска из кама пробуди,
Да границе трошне Србији утврди,
А сврдло убица још лобање врти!

 

Коментар Верице Стојиљковић – Немоћ у животу и немоћ у смрти тиранин обележи дизањем Ћеле Куле  – само једном- никада пре и никада после. Срби! Гледајте у ове очи јер то нису празне дупље- те очи гледају у Вас, у Вас све и говоре  о нама Србима,  о Слободи,    о Љубави, о  Части и о Правди- говоре о ЗаКону са којим се Србин рађа . Саша Мићковић, погледа у овај трен у те очи и написа Истину. И не треба Србину крв и хлеб – Србину треба Слобода и Правда и Љубав и Част у Истини. Прени се Србине из сна и погледај у себе,  да се не подигне  ова не/мртва војска  но   Види  и   Ведај  и  Живи како је светлом записано у суштини твојој!